Srpska Pravoslavna crkva danas obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja

Srpska Pravoslavna Crkva i njeni vernici danas proslavljaju Usekovanje časne glave Svetog Jovana Krstitelja, koji je takođe poznat kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Galavosek. Sveti Jovan Krstitelj bio je savremenik Isusa Hrista, krstitelj i poslednji prorok Starog zaveta, kao i prvi prorok Novog zaveta.
Ovaj dan se smatra posebno važnim u pravoslavnoj tradiciji i spada među slavske praznike. Vernici ga obeležavaju kroz molitvu, post, i uzdržavanje od bilo kakvog rada, kako napolju tako i kod kuće. Vernici se okupljaju u hramovima kako bi prisustvovali liturgiji i izrazili svoju veru.
Takođe, ovaj dan se posebno seća osvećenja crkve koju su na grobu Svetog Jovana Krstitelja izgradili car Konstantin i carica Jelena, označavajući njihovu veliku pobožnost prema ovom svetitelju.
Jedna od tradicija ovog praznika je izbegavanje namirnica crvene boje, kao što su jabuke, paradajz, breskve i grožđe, jer se crvena boja povezuje s prolivenom krvlju Svetog Jovana. Takođe, vernici biraju da beru lekovite biljke kao što su kantarion, nana, dren, hajdučka trava, lincura, lipa i mala zelena lubenica, verujući da će ove biljke doneti sreću njihovim porodicama.
Usekovanje časne glave Svetog Jovana Krstitelja predstavlja važan trenutak duhovnog i verskog života pravoslavnih vernika i prilika je da se dublje prožive duhovne vrednosti i tradicija.