Rekordno smanjenje antarktičkog morskog leda - Klimatski fenomeni zabrinjavaju naučnike!

Dok Severna Hemisfera strepi pod rekordnim toplotnim talasom letnjeg perioda, mnogo južnije, u dubokoj zimi, obara se još jedan zastrašujući klimatski rekord. Antarktički morski led je dostigao dosad neviđeno nisko stanje za ovo doba godine.
Svake godine, antarktički morski led se smanjuje na najniže nivoe krajem februara, tokom leta na kontinentu. Zatim se tokom zime ponovo obnavlja.
Ali ove godine naučnici su primetili nešto drugačije.
Morski led se nije vratio ni blizu očekivanih nivoa. Zapravo, nalazi se na najnižem nivou za ovo doba godine od početka merenja pre 45 godina. Prema podacima Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu (NSIDC), led je oko 1,6 miliona kvadratnih kilometara (0,6 miliona kvadratnih milja) ispod prethodnog rekorda zabeleženog tokom zime, postavljenog 2022. godine.
Sredinom jula, antarktički morski led je bio 2,6 miliona kvadratnih kilometara (1 milion kvadratnih milja) ispod proseka za period od 1981. do 2010. godine. To je površina skoro jednaka Argentini ili kombinovanoj površini Teksasa, Kalifornije, Nju Meksika, Arizone, Nevade, Jute, i Kolorada.
"Pravila igre su se promenila"
Ovaj fenomen je neki naučnici opisali kao izuzetan do te mere da se dešava samo jednom u milionima godina.
Ali Ted Scambos, glaciolog sa Univerziteta u Koloradu Boulder, kaže da govorenje u tim terminima možda nije toliko korisno.
"Pravila igre su se promenila", rekao je za CNN. "Nema smisla razgovarati o verovatnoći da se to dogodi na način na koji se sistem ranije ponašao, očigledno nam govori da se sistem promenio."
Naučnici sada žure da otkriju razloge za ovo.
Antarktik je udaljen i kompleksan kontinent. Za razliku od Arktika, gde morski led ima konstantan pad usled ubrzanja klimatske krize, morski led na Antarktiku je oscilovao između rekordno visokih i niskih nivoa u poslednjih nekoliko decenija, što otežava naučnicima da razumeju kako reaguje na globalno zagrevanje.
Ali od 2016. godine, naučnici su primetili oštar pad. Dok prirodna klimatska varijabilnost utiče na morski led, mnogi naučnici smatraju da klimatske promene mogu biti ključni faktor za nestanak leda.
"Sistem na Antarktiku je oduvek bio veoma promenljiv", kaže Scambos. "Ovaj nivo promene, međutim, je toliko ekstreman da se nešto radikalno promenilo u poslednje dve godine, a posebno ove godine, u odnosu na sve prethodne godine u poslednjih najmanje 45 godina."
Različiti faktori doprinose gubitku morskog leda, dodaje Scambos, uključujući i snagu zapadnih vetrova oko Antarktika, koji su povezani sa povećanjem zagađenja koje uzrokuje zagrevanje planete.
"Tople okeanske temperature severno od granice antarktičkog okeana, koje se mešaju s vodom koja je inače izolovana od ostalih okeana sveta, takođe su deo ovog objašnjenja", kaže Scambos.
Krajem februara ove godine, antarktički morski led dostigao je najmanji obim od početka merenja, sa 691.000 kvadratnih milja.
Ovogodišnji neviđeni događaj može ukazivati na dugoročnu promenu za izolovani kontinent, dodaje Scambos. "Verovatnije je nego što nije da nećemo videti oporavak antarktičkog sistema kao što smo videli pre 15 godina, i to na vrlo dugo vreme u budućnosti, možda čak i 'nikada'."
Drugi su oprezniji. "To je veliko odstupanje od proseka, ali znamo da antarktički morski led pokazuje veliku varijabilnost iz godine u godinu", kaže Julienne Stroeve, viši naučnik u Nacionalnom centru za podatke o snegu i ledu, u izjavi za CNN, dodajući: "Još je rano reći da li je ovo novo normalno stanje ili ne."