Može li SAD štampati novac zauvek? Zašto SAD nisu doživele hiperinflaciju?

U vremenima teških ekonomskih kriza, kao što je ona koju je svet doživeo 2020. godine zbog pandemije, stvaranje novca od strane vlada i njihovih centralnih banaka postaje veoma privlačno rešenje. Međutim, istorija je pokazala da prekomerno štampanje novca gotovo uvek loše završava.
Venezuelski primer
Najpoznatiji i najnoviji primer je Venecuela, gde je javna potrošnja počela da se finansira od strane Centralne banke putem izdavanja novčanica. Rezultat je bio da je Venecuela doživela hiperinflaciju više od 4 godine, zatvarajući 2020. godinu sa stopom inflacije blizu 4,000%.
Uzrok i posledica
Kada u zemlji postoji određena količina robe, a za kratko vreme se poveća količina novca u ekonomiji, cene će rasti. Većina kompanija i fabrika ne može odmah povećati svoj proizvodni kapacitet, pa je jedina alternativa povećanju potražnje podizanje cena.
SAD i štampanje novca
Ako su Sjedinjene Američke Države izdale bilione dolara u 2020. i 2021. godini, zašto nisu doživele hiperinflaciju? Do pre nekoliko decenija, papirni novac bio je podržan plemenitim metalima poput zlata kako bi se sprečila zloupotreba moći štampanja novca. Međutim, 1971. godine, SAD su napustile zlatni standard dolara i počele da štampaju više novca nego što su mogli podržati zlatom. Kao rezultat, valute su postale podržane samo poverenjem koje je dato papiru izdatom od strane centralnih banaka.
Federalna rezerva
Federalna rezerva, centralna banka SAD, sada digitalno stvara i ubrizgava milijarde dolara na tržište za nekoliko dana. Procenjuje se da je Federalna rezerva 2020. godine ubrizgala tri biliona dolara na tržište za samo tri meseca.
Iako je štampanje novca privlačno rešenje za ekonomske krize, postoji rizik od hiperinflacije i drugih ekonomskih problema. Ključno je razumeti kako i zašto centralne banke koriste ovu moć i kakve posledice to može imati na globalnu ekonomiju.