Evropska ekonomija beleži skroman rast, ali kamatne stope izazivaju zabrinutost

Evropska ekonomija je blago porasla nakon meseci stagnacije, ali više kamatne stope koje su namenjene suzbijanju inflacije bacaju senku jer čine skupljim za domaćinstva i preduzeća da se zaduže, investiraju i troše.
Zemlje koje koriste evro valutu i njihovih 346 miliona stanovnika su u periodu od aprila do juna zabeležile rast od 0,3% u odnosu na prva tri meseca ove godine, saopštio je Eurostat, statistička agencija EU, u ponedeljak.
To je poboljšanje u odnosu na nulti rast u prvom kvartalu i blagi pad u četvrtom kvartalu prošle godine - ali ne i za mnogo. Pritom, jednokratni faktori i veliki skok u Irskoj su ulepšali sliku više nego što zaista jeste.
Evrozona je dobila podsticaj od rasta od 0,5% u Francuskoj i 0,4% u Španiji, gde je niža inflacija pomogla povećanju snage potrošnje.
Ipak, francuski rezultat je povećan isporukom jednog veoma velikog proizvedenog predmeta - broda za krstarenje. Taj statistički trik je uljepšao francuski rast, ali ne prikriva slabu tražnju za robama u drugoj najvećoj ekonomiji evrozone.
Rast od 3,3% u Irskoj, najveći u evrozoni, takođe je izobličio celokupnu sliku. Njeni podaci o rastu često pokazuju velike oscilacije zbog velikih međunarodnih kompanija koje imaju svoja sedišta tamo, uključujući gigante poput Meta, Google i Apple.
Bez Irske, rast u evrozoni bio bi samo 0,1%, izjavila je Franziska Palmas, starija evropska ekonomistkinja u kompaniji Capital Economics.
Ukupna cifra "je bila pokrenuta nekim zemljama i prikriva osnovni zamah koji je verovatno mnogo bliži stagnaciji", izjavio je Marc de Muizon, stariji evropski analitičar u istraživačkom odeljenju Deutsche Bank.
Nemačka, najveća ekonomija Evrope, suočila se sa problemima u drugom kvartalu, beležeći nulti rast nakon dva uzastopna kvartala pada proizvodnje dok se borila s visokim energetskim troškovima povezanim s ratom Rusije u Ukrajini. Italija, treća po veličini ekonomija, smanjila se za 0,3%.
Podaci o rastu evrozone za prvi kvartal revidirani su iz pada od 0,1%, statistički brišući ono što su bila dva uzastopna kvartala kontrakcije - jedna definicija recesije.
Inflacija u evrozoni, s druge strane, nastavlja postepeno da opada, smanjujući se na 5,3% u julu sa 5,5% u junu.
Evropa i dalje ima problema s posledicama ruske invazije na Ukrajinu, uključujući prekid Moskve većeg dela njenog prirodnog gasa na kontinent, što je oštro povećalo cene goriva i električne energije koje ono generiše.
U Nemačkoj, proizvodnoj sili Evrope, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Robert Habeck predložio je uvođenje ograničenja cena energije za industriju uz pomoć vlade.
Najgore je prošlo sa skokom cena, ali troškovi su i dalje viši nego pre nego što je rat počeo. Energetika je izbledela kao glavni pokretač inflacije, ali rast cena pogodio je Evropljane kada kupuju namirnice, odeću i druge stvari, a oporavak za kompanije koje pružaju usluge - kao što su hoteli i restorani koji su patili tokom pandemije COVID-19 - već je uglavnom završen.
Cene hrane su porasle za 10,8% u julu u odnosu na isti period prošle godine, što je poboljšanje u odnosu na jun i prethodne mesece, ali još uvek bolna tačka za domaćinstva. Energetika, s druge strane, i dalje opada, sa padom od 6,1%. Bez uključenih volatilnih cena hrane i energije, osnovna inflacija se održala na nivou od 5,5% - ključni pokazatelj koji nije toliko pao koliko centralne banke žele.
Pozitivna strana za Evropu je oporavak turizma, posebno u mediteranskim zemljama koje se u velikoj meri oslanjaju na turizam, što se očekuje da će podržati rast u trećem tromesečju dok ljudi odlaze na letnji odmor u Grčku, Španiju i Italiju, uprkos nedavnim toplotnim talasima i požarima.
Osim toga, perspektive za ostatak godine su umerene. Još jedna kočnica ekonomiji su brze uzastopne povećanja kamatnih stopa koja je Evropska centralna banka sprovela kako bi smanjila inflaciju.
ECB je u četvrtak uveo deveto uzastopno povećanje, dovodeći ključnu kamatnu stopu depozita sa minus 0,5% na 3,75% za samo godinu dana, što je najbrže povećanje od stvaranja evra 1999. godine. Rezultat su više stope za hipotekarne kredite i otkazani planovi za izgradnju zbog skupih ili nedostupnih kredita.
Anketu ECB-a o zajmovima banaka pokazuje najniži nivo kredita za preduzeća i linija kredita od statistike koje postoje od 2003. godine.
Predsednica Banke Kristin Lagard nije isključila mogućnost novog povećanja kamatnih stopa na sledećem sastanku 14. septembra, uz napomenu da će odluka zavisiti od novih podataka o inflaciji.
Od početka povećanja kamatnih stopa, inflacija je postepeno opadala od vrhunca od 10,6% u oktobru, ali julski rezultat od 5,3% još uvek je daleko iznad cilja ECB-a od 2%. Bankarski zvaničnici kažu da će oštra akcija sada sprečiti još bolnija ograničenja kredita ako inflacija potpuno izmakne kontroli.