Ilegalna trgovina gorivom na Balkanu: Ozbiljni ekonomski i bezbednosni izazovi regiona

Ilegalna trgovina gorivom na Balkanu dostigla je zabrinjavajuće razmere, stvarajući ozbiljne ekonomske i bezbednosne izazove za region. Prema najnovijem izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, u 2022. godini na Balkanu je zaplenjeno više od 3.000 tona ilegalnog goriva u vrednosti od 4,3 miliona evra, što je gotovo četiri puta više nego u prethodnoj godini. Ovaj trgovinski lanac ne samo da nanosi štetu legalnoj ekonomiji, već takođe služi kao izvor finansiranja za kriminalne aktivnosti i organizovani kriminal.
Srbija se takođe suočava s ozbiljnim problemom ilegalne trgovine gorivom, s preko 800 tona zaplenjenih za samo dve godine. Međutim, ovaj problem nije ograničen samo na Srbiju. Bugarska je samo 2019. godine mogla potencijalno izgubiti 250 miliona evra zbog ilegalnog tržišta goriva, prema istom izveštaju.
Izveštaj istražuje paralele između šverca goriva tokom sukoba na Balkanu devedesetih godina i trenutne situacije u Ukrajini. Uvođenje embarga na uvoz nafte iz Rusije i Libije 2022. godine dodatno je komplikovalo situaciju. Tokom 1990-ih godina, Balkan je već bio svedok ilegalnih tokova goriva tokom sankcija protiv Savezne Republike Jugoslavije.

Šverc goriva se odvija duž reka i mora, a najugroženija područja su duž Dunava, posebno granica Srbije sa Rumunijom i Hrvatskom. U Srbiji postoji oko 40 lokacija na Dunavu koje pogoduju krijumčarenju goriva. Osnovna metoda je prenos goriva s stranih brodova na plovila u vlasništvu krijumčara. Nakon istovara, gorivo se prevozi do krajnje destinacije, često uz pomoć sofisticirane tehnologije kako bi se prikrila količina goriva tokom inspekcija.
Ovaj problem zahteva hitnu reakciju i regionalnu saradnju. Kombinacija kriminogenih mreža i stranih aktera, kao i prekogranične operacije, zahtevaju zajedničke napore kako bi se zaustavila ilegalna trgovina gorivom i njene posledice po ekonomiju i bezbednost Balkana.