Poslednji rok za plaćanje treće rate poreza na imovinu u Srbiji

Poslednji rok za plaćanje treće rate poreza na imovinu u celoj Srbiji ističe narednog ponedeljka, 14. avgusta. Ukoliko se ova obaveza ne izmiri na vreme, država će naplaćivati dodatne troškove za svaki dan kašnjenja.
Stručnjaci upozoravaju da nije preporučljivo prekoračiti rok za plaćanje, jer pored povećanog poreza na imovinu, kasnije plaćanje može doneti i kamatu od 9 odsto, kao i kaznu od 50.000 dinara. Ova kazna može biti naplaćena i za one koji nisu izmirili obaveze za prethodni kvartal.
Ukoliko se striktno poštuju navedeni rokovi za uplatu poreza na imovinu, neće se obračunavati kamata za neblagovremeno plaćene poreze, što znači da dostavljanje rešenja o porezu na imovinu za tekuću godinu neće imati neposredne posledice po građane, navodi se u saopštenju Uprave za javne prihode.
Porez na imovinu prikupljaju lokalne samouprave i plaća se u četiri rate: prva do 14. februara, druga do 15. maja, treća do 14. avgusta, a četvrta rata se izmiruje do 14. novembra.
Takođe, postoje mogućnosti za plaćanje poreza na imovinu fizičkih lica u manjem broju rata od zakonom propisanih, uključujući i mogućnost plaćanja celokupnog iznosa poreza odjednom, pre dospeća svake tromesečne obaveze.
Važno je napomenuti da građani koji ne poštuju propisane rokove za plaćanje poreza na imovinu mogu biti kažnjeni sa 50.000 dinara za svaki kvartal u kojem rata poreza nije izmirena. Za godišnji porez na imovinu, zakon je propisao kvartalne rokove plaćanja, što znači da nepoštovanje ovih rokova može dovesti do smatranja izmirenja obaveza neredovnim, ističe Đerđ Pap, stručnjak za poreze.
Zakonom je takođe definisana i mogućnost zastare duga po osnovu poreza na imovinu. Poreska uprava ima pravo na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja u roku od pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Ovde se radi o tzv. relativnoj zastarelosti, koja se prekida svakom radnjom Poreske uprave protiv poreskog dužnika, objašnjava Đerđ Pap. Dodaje i da posle prekida, rok za zastare počinje da teče iznova, a proteklo vreme pre prekida se ne uračunava u rok zastare.
Ukupno vreme zastare za naplatu duga po osnovu poreza na imovinu je 10 godina od isteka godine kada je poreska obaveza trebalo biti utvrđena ili naplaćena, pojam koji se naziva apsolutna zastarelost, zaključuje Đerđ Pap.