Legendarni krimos završio svoju brutalnu priču!

Samo nebo zna koliko je suza u nedelji kada se odlučivalo o sudbini miliona nesrećnika širom Jugoslavije I Bosne, proliveno nad sandukom jednog kriminalca čij je mladi život kao u Kopolinom filmu, okončan pucnjima nepoznatog ubice u elegantnoj hotelskoj sobi beogradskog hotela Hyatt. Beogradsko podzemlje kostimirano u sve oblike tuge zna koliki je talas straha zapljusnuo tim povodom luksuzne noćne klubove, kockarnice, kafiće I ostala mesta njihovog društvenog života. Pet strana politike I večernjih novosti oblepljenih umrlicama, izjavama saučešća I zakletvi na večito prijateljstvo, nadmašilo je pa možda čak na neki način I zasenilo prošlogodišnju ratnom slavom ovenčanu pogibiju vođe Srpske garde I legende beogradskog asfalta Đorđa Božovića Giške.
-Može li smrt maldog Kneleta, legende beogradskih klinaca, tog plavušana atletske građe na čijim su se grudima kao specifičan zaštitni znak sjaila četiri bokasovski debela zlatna lanca I čije su ruke bile tribalistički ukrašene ogromnim ožiljcima od bratimljenje sa prijateljima iz podzemlja, može li dakle, smrt tog momka koji je posle spektakularne pucnjave u jednom letošnjem kafiću uspeo ne samo da ostane živ nego da se posle toga slavodobitno provodi po Miločeru I Svetom Stefanu celoga ovoga napetog leta, zasenjujući svojom pojavom čak I face poput generala Zivote Panića ili Crnogorskih lidera Momira I Mila, moze li dakle ta smrt biti metafora Jugoslavije , Srbije, Beograda, danas ?
-Zemlja u kojoj kriminalci imaju istu slavu kao političari jeste jedna nepravedna zemlja. Prema kriminalcima razume se, pre svega zato što je obrnuti etnički salto doveo dotle da kriminalci u ovome ratu svoj kriminalni identitet obogaćuju patriotizmom shvaćenim na poseban način, a političari svoj navodni patriotizam obogaćuju obiljem pravog kriminala u koji je ova nesrećna zemlja ogrezla do guše.
Iako će ovo ubistvo verovatno dugo biti predmet različitih spekulacija, a verovatno I predmet svih onih priča koje tek čekaju da budu ispričane, izgleda da je od same fotografije daleko značajnije šta je Knele sa tim lancima, sa tim razdrljenim grudima sa svoje 22 godine, sa onim automobilima, vespama, motorima I devojkama, sa pištoljima I bombama, so onim ožiljcima po rukama, sa tom nekom nepouzdanom snagom, energijom, ludošću I na kraju sa tom gangsterskom smrću popodne u hotelskoj sobi bez svedoka značio.
-Uopste nema nikakvog paradoksa u tezi da je Knele možda taj najmlađi heroj mafije, svojim životom I svojom smrću pogotovo bio otolotvorenje ludo, neuravnoteženo I tragično otelotvorenje , sumanuta slika budućnosti generacije koja na žalost u ovoj zemlji a verovatno I negde izvan nje nema čemu da se nada. Generacije koja nije tako mlada ni tako naivna da ne shvati kako se ovde sve sunovraćuje u mračne ponore obesti, pohlepe I nasilja, generacije čiji su idoli, ako ih je ikada stvarno imala bili krhotine, tračci preostali iz političkih emotivnih I etničkih sudara njihovih roditelja sa životom, generacije koja svedena na fatalnu besperspektivnost I uzaludnost svega čega se dotakne, gleda u Kneleta ili bilo kog Kneleta kao pokretni praznik kao u simbol opiranja lakoće mladosti I hrabrosti kao u nekoga koji je bukvalno uzeo stvar u svoje ruke spreman da živi.
-Ceo taj kriminalni svet evidentno primamljiv mnogima, ispostavlja se kao paralelni establišhment čak I kada je u vezi sa srpskim establišmentom sa svojim zvezdama egzekutorima I simbolima. Sumanutost jugoslovenske situacije leži možda baš u činjenici da ta dva establišmenta po mnogo čemu sve više liče, po mnogo čemu sem po zvezdama. Možda je zato Knele okićen kao nekada rektor Unoković na zvaničnim priredbama bio pojam onog urbaniteta koji se opire ratnom sivilu, bedi, izbegličkim jadima bio pojam ovog vremena,
Za razliku od drugih kriminalaca koji su već stigli da o svoje grudi okače ordenje primljeno od vojnih I policiskih generala Knele je nosio samo ono do čega je sam došao. Na ovaj ili onaj način. Vozio je ono što je sam nabavio, na ovaj ili onaj način. Vodio je je dan brz I neobuzdan šljasteći život, možda znajući da poput uzbudljivog filma neće trajati dugo. Metak je ispaljen.
-Ali mnoga pitanja tek čekaju da puknu. Ako je taj mladi krimos instiktivno znao da neće moći dugo, pitam se šta ove kriminalce sa loše pritegnutim kravatama I raskopčanim dugmićima košulja koji se po tom istom I susednom hotelu muvaju iz noći u noć proždiruci jastoge I guščije dzigerice, nalivajući se francuskim vinima I kockajući se u kazinima državnim parama, dobrotvornim prilozima I svežnjevima iz fondova, šta njih sa novim mercedesima I bmw-ovima za koje su za razliku od momaka iz podzemlja uspeli da srede regularne tablice, šta njih drži u uverenju da će trajati dugo ?
-Doduše mnogi od njih mogu da budu očevi Kneletu, I mnogo toga su prošli, pa ipak čini se da iako oni ne nose zlatne lance oko vrata I iako ne smeju da se pojave ni u jednom kafiću u Beogradnu ni na jednoj televiziji osim kod Vučelića, njihova navodna zabrinutost za sudbinu nacije, te za ratne strahote Srba uvek I svuda, daje, naizgled, njihovoj pojavi nešto više od imidža kriminalca.
-Paradoks naših establiranih lopova, kriminalaca I ubica smešten je u podatku da je njima odjednom počeo da se dopada životni kontekst pravih kriminalaca. A da su neki pavi I poznati kriminalci poverovali I to ne bez razloga da mogu da postanu ne samo generali nego možda I ozbiljni političari. Knele nije imao te ambicije, mada on jeste sličica iz tog mozaika našhi ratnih kriminalnih profiterskih I političkih prilika iz vremena u kome smo kao narod kako nas ubeđuju postali mili bogu. Bogu prevare.
-U ovoj zemlji u kojoj je sve laž I prevara jedino što nije laž jesu mrtvi. Taj Knele je jedan od njih. Ili možda jedan od nas. Nas koji u hotelskim sobama od našhi života čekamo da se otvore vrata I budemo izrešetani pitajući se ima li života posle smrti.
Knele je to izveo daleko bolje, živeo je brzo , umro je mlad I bio lep leš.
-U zemlji ovakvih svinjarija između onih kojima će suditi medjunarodna zajednica I nas koji ćemo duhovno umreti u međuvremenu Knele je otišao u legendu. Nebo ove Srbije ipak zna za miljenike.