Švedska i NATO: Razlozi za odlaganje pristupanja

U svetlu nedavnog pristupanja Finske NATO-u, postavlja se pitanje zašto Švedska, uprkos svojim vojnim sposobnostima i strateškom položaju, još uvek nije postala članica ove alijanse.
Finska, koja deli dugu granicu od 830 milja sa Rusijom, donosi NATO-u neke od najboljih zimskih trupa na svetu. Međutim, dok je Finska brzo pristupila, Švedska se suočava sa zakašnjenjima.
Ruski predsednik Vladimir Putin tvrdio je da je jedan od ciljeva njegove invazije na Ukrajinu bio zaustavljanje širenja članstva NATO-a dalje na istok. Međutim, sa Finskom koja se pridružuje NATO-u i obećanjem o pristupanju Švedske, čini se da su Putinovi napori propali.
Dve ključne prepreke za pristupanje Švedske NATO-u bile su Turska i Mađarska. Turska je izrazila zabrinutost zbog prisustva Radničke partije Kurdistana (PKK) u Švedskoj. S druge strane, Mađarska, pod vođstvom Viktora Orbana, protivila se pristupanju Švedske zbog kritika Švedske na račun mađarske vlade.
Iako Švedska ima relativno malu vojsku, donosi nekoliko ključnih prednosti NATO-u. To uključuje naprednu borbeno-avionsku tehnologiju (Saab JAS-39 Gripen), superiornu podmorničku sposobnost, jedinstvene obaveštajne veštine i geografski položaj koji bi mogao biti ključan u odnosima sa Rusijom.