Evropska Unija planira proširenje do 2030. uz promene u donošenju odluka

Evropska Unija (EU) je postavila ambiciozan cilj da se do 2030. godine pripremi za proširenje, što uključuje promenu načina donošenja odluka sa jednoglasnog na donošenje odluka većinom. Ovaj cilj, iznet nedavno od strane predsednika Saveta EU, Šarla Mišela, sada je podržan i ekspertskim izveštajem koji su pripremile Nemačka i Francuska.
Nemačka državna ministarka za Evropu, Ana Lirman, istakla je da vlada u Berlinu suštinski podržava ovu inicijativu. Međutim, očekuje se da će rasprava među 27 država članica biti izazovna, s obzirom na pitanja vezana za tempo proširenja i neophodne institucionalne reforme.
"Evropska unija bi trebalo da se do 2030. godine pripremi za proširenje, a zemlje kandidati trebalo bi do tada da rade na ispunjavanju svih kriterijuma za pristupanje," navodi se u izveštaju koji je pripremilo 12 nemačko-francuskih eksperata.
Više od godinu dana, Ukrajina i Moldavija su među kandidatima za članstvo u EU, sa nadom da će pregovori o pristupanju započeti do kraja godine. Takođe, šest država sa Zapadnog Balkana -Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija, čekaju na pridruživanje.
Državna ministarka za Evropu, Ana Lirman, naglašava da EU sada mora obaviti svoj deo posla kako bi bila spremna da primi nove članice. "Neophodne unutrašnje reforme moraju biti sprovedene u narednom zakonodavnom periodu Evropskog parlamenta," dodaje ona.
Francuska ostaje uzdržana u vezi sa ovom inicijativom, a šefovi država i vlada EU nameravaju raspravljati o ovim pitanjima na nadolazećem samitu u oktobru.
Za očuvanje sposobnosti EU za delovanje sa više od 27 članica, eksperati predlažu da se napusti princip jednoglasnog donošenja odluka i pređe na princip donošenja odluka većinom, posebno u ključnim oblastima poput proširenja, spoljne politike i poreske politike.
Nemački kancelar, Olaf Šolc, više puta je podržavao ovu ideju zbog koalicionog sporazuma u njegovoj vladi. Ipak, postoji strah od dominacije većih članica kao što su Nemačka i Francuska. Nemačka predstavnica, Ana Lirman, ističe da će biti uspostavljena "zaštitna mreža" koja će omogućiti državama da prijave pitanja od nacionalnog interesa.
Ostale opcije uključuju "Evropu različitih brzina" kako bi se izbegle blokade. Istočnoevropske zemlje EU upozoravaju da bi suviše duga debata o reformama mogla da odloži prijem Ukrajine.
Ovo pitanje će ostati ključno u narednim mesecima dok EU bude nastavljala sa planiranjem proširenja i institucionalnih promena.