Pljačka Northern Banke: Ukradeno £26.5 miliona u Belfastu

1. decembra 2004. godine, iz sedišta Northern Bank-a na Donegall Square West u Belfastu, Severna Irska, ukradeno je ukupno £26.5 miliona. Pljačkaši su uzeli članove porodica dvojice bankarskih službenika kao taoce, nakon čega su primorali radnike da im pomognu da ukradu kako korišćene, tako i nekorišćene novčanice u funtama. Novac je bio prebačen u kombi i odvezen u dva navrata. Ovo je bila jedna od najvećih bankarskih pljački u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva.

Pozadina i izvođenje pljačke:

U ranim 2000-im godinama, Northern Bank (sada Danske Bank) bio je najveća maloprodajna banka u Severnoj Irskoj sa 95 filijala. Bila je u vlasništvu National Australia Bank-a, a sedište joj je bilo na Donegall Square West u Belfastu. Bila je jedna od četiri banke u Severnoj Irskoj koja je imala dozvolu da štampa svoje novčanice, u apoenima od £5, £10, £20, £50 i £100.

Noći 19. decembra 2004. godine, grupe naoružanih muškaraca stigle su do domova dvojice zaposlenih u Northern Bank-u. Chris Ward je odveden iz svoje kuće u okrugu Down i odvezen u Poleglass, gde je Kevin McMullan (njegov nadređeni u banci) bio vezan od strane ljudi koji su se prerušili u oficire iz Policijske službe Severne Irske (PSNI). Pljačkaši su ostali u Wardovoj kući, držeći njegovu porodicu kao taoce. McMullanova supruga je odvedena iz njihove kuće i držana na nepoznatoj lokaciji. Kriminalci su otišli u 06:00 ujutro, 20. decembra 2004. godine, instruirajući McMullana i Warda da se normalno jave na posao u sedištu banke.

Tokom dana, pljačkaši su stalno bili u kontaktu sa radnicima koristeći mobilne telefone koje su im dali. Naredili su im da kažu osoblju da ode kući ranije i da napune torbu sa £1 milionom u novčanicama od £50 i £100. Ward je potom zamoljen da napusti banku noseći torbu i ode do autobuske stanice u obližnjoj Upper Queen Street, gde je jedan od pljačkaša preuzeo torbu. Ovo je kasnije smatrano probnim testom za glavnu pljačku te večeri. McMullan i Ward su ostali na poslu nakon radnog vremena i dobili instrukcije da natovare sanduke sa novčanicama na kolica. Nakon što su obezbeđenju rekli da će iznositi smeće na sakupljanje, napravili su četiri puta da prebace kolica iz podruma u prostor za pohranu, gde se novac obično preuzima i ostavlja. Sanduke su prekrili kancelarijskim nameštajem i praznim kartonskim kutijama kako bi ih kamuflirali. Nakon što je Ward pozvao bandu, beli kombi je došao do sedišta i dozvoljeno mu je da uđe u prostor, gde su dva bankarska službenika za 15 minuta sve utovarila. Kriminalci su rekli da će se vratiti da preuzmu još kolica, naredivši Wardu i McMullanu da napune što više mogu. Do trenutka kada se kombi vratio, uspeli su da napune samo još dva, koja su ponovo prebačena iz podruma u kombi. Dvojica zaposlenih su potom zaključala banku, postavila alarme i otišla kao i obično. Vozili su se do Wardove kuće, gde su maskirani muškarci još uvek čuvali njegovu porodicu. Oko 21:00, kriminalci su otišli, pažljivo brišući svaki forenzički trag svog prisustva tako što su čistili površine i odnoseći sve čaše koje su koristili. Nakon dvadeset minuta, McMullan je otišao i vratio se svojoj kući. Otprilike u to vreme, McMullanova supruga je odvedena u Drumkeeragh šumu blizu Ballynahincha i puštena. Našla je put do kuće kako bi podigla uzbunu, gde je lečena zbog hipotermije. U 23:00, po poslednjim instrukcijama, Ward je pozvao policiju da ih obavesti da je pljačka izvršena.

Kriminalci su ukupno uzeli £26.5 miliona: £16.5 miliona u nekorišćenim novčanicama Northern Bank-a; £5.5 miliona u korišćenim novčanicama Northern Bank-a; £4.5 miliona u korišćenim novčanicama koje su obezbedile druge banke i manje količine novca u drugim valutama, uključujući eure i američke dolare. Dok bi nove i nekorišćene novčanice bile teško oprati jer je banka odmah objavila serijske brojeve, korišćene novčanice su bile nepratljive. Policija je brzo postavila istragu koju je činilo 50 detektiva. Pomoćni šef policije Sam Kincaid komentarisao je: "Ovo nije bio sretan zločin, ovo je bio dobro organizovan zločin."

Početne reakcije

Hugh Orde, šef policije Policijske službe Severne Irske, optužio je Provizornu irsku republikansku armiju (IRA) za organizaciju pljačke.
Martin McGuinness, glavni pregovarač Sinn Féina, negirao je da je IRA stajala iza pljačke.
Iako Policijska služba Severne Irske (PSNI) u početku nije želela da iznosi pretpostavke o tome ko bi mogao biti umešan, nekoliko komentatora, uključujući novinara Kevina Myersa koji piše za Daily Telegraph, brzo je optužilo Provizornu irsku republikansku armiju (IRA). Jedan visoki policijski službenik citiran u novinama The Guardian rekao je: "Ova operacija zahtevala je veliku stručnost i koordinaciju, verovatno više nego što lojalističke bande poseduju".

1. januara 2005. godine, šef policije PSNI Hugh Orde izdao je privremeni izveštaj u kojem je optužio Provizornu IRA za pljačku. Britanska vlada se složila s procenom Ordea, kao i Nezavisna komisija za praćenje (telo koje su postavile irske i britanske vlade kako bi nadgledale prekid vatre u Severnoj Irskoj). Međutim, Sinn Féin je negirao tvrdnje šefa policije, tvrdeći da IRA nije izvršila pljačku i da zvaničnici Sinn Féina nisu znali za pljačku niti je odobrili. Martin McGuinness (vodeći pregovarač Sinn Féina) rekao je da optužbe Ordea predstavljaju "ništa više od politički pristrasnih optužbi. Ovo ima više veze s zaustavljanjem procesa promene koji Sinn Féin gura napred nego s bilo čim što se dogodilo u Northern Bank-u". S druge strane, Bertie Ahern, irski Taoiseach, rekao je da "operacija ovog obima očigledno je bila planirana u trenutku kada sam bio u pregovorima s onima koji bi znali za rukovodstvo provizornog pokreta." Nezavisna komisija za praćenje preporučila je da se Sinn Féin kazni zbog odobravanja pljačke i primetila u izveštaju da "rukovodstvo i članstvo Sinn Féina treba da izaberu između stalne asocijacije s i podrške kriminalu PIRA i puta isključivo demokratske političke stranke".
Provizorna IRA izdala je izjavu 18. januara 2005. godine, rekavši "IRA je optužena za umešanost u nedavnu pljačku Northern Bank-a. Nismo bili umešani". Uprkos ovom demantiju od strane Provizorne IRA, široko je verovalo u Severnoj Irskoj, posebno u unionističkim krugovima, da je ona odgovorna. Komentatori u britanskim mejnstrim medijima nagađali su da je pljačka bila namenjena ili da obezbedi penzioni fond za članove IRA koji su aktivno služili ili da podrži izbornu kampanju Sinn Féina. U februaru 2005. godine, irski ministar pravde Michael McDowell optužio je Gerry Adamsa (Sinn Féin MP za Belfast West), Martina McGuinnessa i Martina Ferrisa (Sinn Féin TD za Kerry North) da ne samo da su članovi IRA, već ga i vode sa svojih pozicija u IRA vojnom savetu.

Istrage i hapšenja

10. februara 2005. godine (dana kada je objavljen izveštaj Nezavisne komisije za praćenje), pretraživane su kuće blizu Beragha, okrug Tyrone, koje pripadaju dvojici braće u vezi s pljačkom, ali ništa nije pronađeno. U Republici Irskoj, Garda Síochána objavila je 17. februara da je uhapsila sedam osoba i zaplenila više od 2 miliona funti, uključujući 60.000 funti u novčanicama Northern Bank-a, tokom racija u oblastima Cork i Dublin, kao deo istraga o pranju novca. Komesar Garda Noel Conroy nije zvanično potvrdio da su racije bile povezane s pljačkom Northern Bank-a, ali je rekao da je IRA stajala iza pranja. Hapšenja su izvršena prema Zakonu o prekršajima protiv države. Među uhapšenima su bili nekoliko muškaraca iz Derryja i bivši kandidat Sinn Féina za irski parlament. Tri čoveka su uhapšena na stanici Heuston u Dublinu, a Don Bullman je navodno nosio 94.000 evra (62.000 funti) u kutiji Daz praška za pranje. Bullman je 2007. godine osuđen na četiri godine zatvora zbog članstva u IRA. Sudija koji je izrekao presudu rekao je da njegova osuda nije dala nikakvu indikaciju o njegovoj krivici u vezi s drugim pitanjima, kao što je pljačka Northern-a.
U kući koju je posedovao finansijski savetnik Ted Cunningham u Farranu, okrug Cork, zaplenjeno je 2,3 miliona funti nakon što je otkriveno skriveno u kompostu, a Cunningham i njegova supruga su odvedeni na dalje ispitivanje. Phil Flynn, koji je bio predsednik Bank of Scotland (Ireland), bivši potpredsednik Sinn Féina i savetnik Taoiseacha, rekao je policiji da je bio neizvršni direktor Chesterton Finance, kompanije u vlasništvu Cunninghama. Kao posledica toga, njegova kuća i kancelarije su pretreseni i on je podneo ostavku na svoje pozicije čekajući rezultate istrage. Šef Policijskog odbora Severne Irske također je podneo ostavku jer je bio neizvršni direktor kompanije povezane s Flynnom. Sledećeg dana (18. februara), Gardaí u Passage West, Cork, uhapsila je čoveka za kojeg je prijavljeno da je palio novčanice u svom dvorištu; pušten je bez optužbi, a zatim je 2009. godine osuđen zbog 200 metaka za kalašnjikov koji su pronađeni na tavanu kada je kuća pretresena. Još jedan čovek iz Corka predao je 175.000 funti, a ubrzo zatim trojica poslovnih ljudi predala su ukupno 225.000 funti, sva četvorica tvrdila su da ih je Cunningham zamolio da čuvaju novac. Cunningham je bio povezan s poslovnim interesima u Bugarskoj i analitičari su predložili da je pomagao IRA da pere novac tamo investirajući u nekretnine.
U zasebnom incidentu u subotu, 19. februara 2005. godine, PSNI je potvrdio da je pronašao 50.000 funti u neiskorišćenim novčanicama Northern Bank-a u toaletima na Newforge Country Clubu, sportskom i društvenom klubu u Belfastu za službujuće i penzionisane policijske službenike. PSNI je izjavio da je to bila šala koja je pokušala skrenuti pažnju s pljačke, ali da se istražuje. Kasnije je potvrđeno da je novac pronađen u klubu zaista ukraden tokom pljačke.

1. oktobra, komesar Garda Noel Conroy rekao je na konferenciji o sprovođenju zakona u Dublinu da je zadovoljan da je novac zaplenjen u Corku u februaru potekao iz pljačke Northern Bank-a. U novembru, PSNI je uhapsila pet muškaraca: dvojicu u Kilcoo, okrug Down i po jednog u Belfastu, Dungannonu i Coalislandu. U znak protesta, gomile su blokirale put između Castlewellana i Newryja blizu Kilcooa sa spaljenim vozilima. Hugh Orde branio je policijsku akciju kao "srazmernu", dok je poslanik Sinn Féina Michelle Gildernew tvrdio da su racije bile "deo političke predstave". Čovek iz Kilcooa optužen je za pljačku, uzimanje talaca i posedovanje vatrenog oružja ili imitacije vatrenog oružja. Osoba uhapšena u Dungannonu bila je Brian Arthurs, član Sinn Féina i brat Declana Arthursa, dobrovoljca IRA ubijenog 1987. godine. Čovek iz Coalislanda optužen je zbog davanja lažnih izjava policiji u vezi s belim Ford Transit kombijem koji je navodno korišćen u pljački. Do kraja 2005. godine, policijske istrage rezultirale su ukupno 13 hapšenjima i 22 pretrage. Sve optužbe protiv muškaraca iz Kilcooa i Coalislanda povučene su od strane Službe za javno tužilaštvo u januaru 2007. godine; Hugh Orde opisao je povlačenje optužbi kao "razočaravajuće".
U martu 2006. godine, Gardaí je uhapsila Cunninghama i njegovog sina za pranje novca. U aprilu 2009. godine, obojica su optužena za pranje 3 miliona funti iz pljačke Northern Bank-a. U februaru 2009. godine, Cunningham je osuđen na 10 godina zatvora zbog pranja novca. Njegov sin je oslobođen optužbi.

Posledice

Pljačka Northern Bank-a imala je značajne posledice na politički proces u Severnoj Irskoj. Optužbe protiv IRA i Sinn Féina dovele su do zastoja u pregovorima o obnovi samouprave u Severnoj Irskoj. Britanska i irska vlada bile su zabrinute zbog mogućeg učešća republikanskih grupa u kriminalnim aktivnostima, što je dodatno komplikovalo pregovore.
Nakon pljačke, Northern Bank je povukao sve svoje novčanice i zamenio ih novim dizajnom i bojama kako bi učinio ukradene novčanice beskorisnim. Ova operacija koštala je banku oko 5 miliona funti.
Iako je veći deo ukradenog novca i dalje nedostajao, pljačka Northern Bank-a ostaje jedan od najpoznatijih zločina u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva. Njegove političke i društvene posledice još se osećaju u Severnoj Irskoj.