Dramatičan pad krčenja suma u Amazoniji

Šumski pokrivač u brazilskoj Amazoni opao za 66% u odnosu na jul 2022. godine, što je najniža stopa u poslednjih šest godina, prema preliminarnim podacima Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja Brazila (INPE), objavljenim u četvrtak.
U julu je očišćeno oko 500 kvadratnih kilometara prašume, što je značajan pad u odnosu na 1.487 kvadratnih kilometara koje su bile očišćene u julu prošle godine.
Od inauguracije predsednika Luiza Inacija Lule da Silve u januaru, primećen je oštar pad krčenja šuma. Lula je obećao da će zaustaviti krčenje šuma, koje je brzo napredovalo tokom vladavine njegovog prethodnika, Jaira Bolsonara.
Marina Silva, ministarka za životnu sredinu Brazila, istakla je da su politike vlade, uključujući povećanu nadzor i kažnjavanje počinilaca, odigrale veliku ulogu u smanjenju stopa krčenja šuma.
"To je kraj očekivanja nekažnjivosti", rekla je Silva novinarima na konferenciji za novinare koja je objavila rezultate. "Kada vidite povećanje operacija... to stvara začarani krug u kojem više ne očekujemo nekažnjivost."
Preliminarni podaci biće potvrđeni u narednih nekoliko dana, a dolaze u vreme kada se zemlje koje sadrže delove Amazonije pripremaju za sastanak 8. i 9. avgusta u brazilskom gradu Belém, na samitu koji ima za cilj povećanje zaštite prašume.
Smanjenje stope krčenja šuma je pozitivna vest u trenutku kada je Amazonija i dalje izuzetno ranjiva.
Mikaela Weisse, direktorka Global Forest Watch-a iz World Resources Institute (WRI), rekla je da su podaci "izuzetno važni i ohrabrujući".
"Činjenica da i dalje vidimo ove ogromne padove u odnosu na prošlu godinu i prethodne godine u julu, mislim da je veoma značajno", rekla je za CNN. "Lula i njegova administracija daleko ozbiljnije shvataju krčenje šuma od njegovog prethodnika."
Neki naučnici upozoravaju da bi prašuma mogla da se približava kritičnom tački u kojoj bi mogla da se transformiše u travnatu savanu. To bi imalo ogromne posledice po biodiverzitet kao i po klimatsku krizu - Amazonija skladišti velike količine ugljenika i ima značajan uticaj na globalne vremenske prilike.
"Amazonija zaista služi kao neka vrsta motora za padavine i oborine u celom regionu. Zato bismo očekivali veoma značajne posledice po proizvodnju hrane, na primer, u drugim delovima Brazila i Južne Amerike", rekla je Weisse.
Ako Amazonija ne bude zaštićena, biće mnogo teže održati globalno zagrevanje ispod 1,5 stepeni Celzijusa iznad preindustrijskih nivoa, rekla je Weisse. Prekoračenje ove granice nosi rizik od aktiviranja ključnih tačaka preokreta, uključujući smrt koralnih grebena i topljenje polarnih ledenih ploča.
Potrebni su dalji napori kako bi se smanjile stope krčenja šuma, kaže Weisse. "Ne možete samo smanjiti stope i očekivati da će tako ostati."
Ono što se dešava u brazilskoj Amazoniji pruža nadu da bi stope uništavanja prašume mogli početi da opadaju i globalno. U 2022. izgubljena je površina tropske šume na svetskom nivou veličine Švajcarske, dok je krčenje šuma poraslo za 10% u odnosu na prethodnu godinu, prema nedavnom izveštaju Global Forest Watch-a.